{"id":90,"date":"2021-05-31T18:58:52","date_gmt":"2021-05-31T17:58:52","guid":{"rendered":"http:\/\/blogspot011.com\/psychoblog\/?p=90"},"modified":"2022-01-05T16:38:00","modified_gmt":"2022-01-05T15:38:00","slug":"diskriminacija-da-li-ste-za-ili-protiv","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/blogspot011.com\/psychoblog\/2021\/05\/31\/diskriminacija-da-li-ste-za-ili-protiv\/","title":{"rendered":"DISKRIMINACIJA – DA LI STE ZA ILI PROTIV?"},"content":{"rendered":"\n

Prepuni su mediji raznoraznih boraca za ljudska prava, za ravnopravnost \u017eena, rodnu ravnopravnost, prava LGBT populacije i sl.<\/h3>\n\n\n\n

Pritom jednu vrstu diskriminacije koja je ugra\u0111ena i u zakon niko ne vidi i ne pominje. Re\u010d je o diskriminaciji maloletnih osoba, kojima je po zakonu uskra\u0107eno pravo glasa. Uz argumentaciju istu kao \u0161to se nekad dokazivalo za\u0161to crnci ili \u017eene ne treba da imaju pravo glasa: nemaju politi\u010dke ili glasa\u010dke kompetencije, nemaju potpuno razvijeno razmi\u0161ljanje (John Locke), nisu sposobni za racionalno procenjivanje i da se odupru politi\u010dkim manipulacijama (<\/span>Jean-Jacques Rousseau), nedostaje im integritet i \u201csamokontrola\u201d za prevazila\u017eenje puke iracionalne \u017eelje (Immanuel Kant). Svaka \u010dast Loku, Rusou i Kantu, ali ima li nekih savremenijih mislilaca da ka\u017eu ne\u0161to o toj temi?<\/h3>\n\n\n\n

Ima. Chan i Clayton (2006) su protiv glasanja maloletnika na osnovu toga \u0161to nisu stekli dovoljno \u201eznanja o politi\u010dkom sistemu i razumevanja prirode i zna\u010daja pitanja koja su predmet javne i politi\u010dke rasprave\u201c.<\/h3>\n\n\n\n

Sli\u010dno tome, britanska izborna komisija je ponovo potvrdila starosnu granicu za glasanje od 18 godina kao doba \u201erazvoja dovoljne socijalne svesti\u201c (Cowley i Denver 2004).<\/h3>\n\n\n\n

Tvrdi se da znanje potrebno za glasanje zavisi od razumevanja stvari poput politi\u010dkih sistema, alternativnih stavova o glavnim pitanjima i uticaja odluka na razli\u010dito stanovni\u0161tvo. \u010cak i da deca imaju kompetenciju da glasaju, trebalo bi im vremena i obrazovanja da steknu znanje da bi to u\u010dinila odgovorno.<\/h3>\n\n\n\n

Me\u0111utim. Kao \u0161to znamo znanje o svemu ovome nije uslov bira\u010dkog prava za bilo koju drugu grupu stanovnika. Na primer, pravo glasa ne zavisi \u010dak ni od osnovne pismenosti. Mnoge demokratije na svetu (uklju\u010dujuc\u0301i i najvec\u0301u, onu u
Indiji) imaju brojno nepismeno stanovni\u0161tvo i glasanje se tamo \u010desto vr\u0161i pomo\u0107u slika. Kada su ra\u0111eni testovi znanja, kao na primer na ameri\u010dkom jugu, pokazalo se da su maloletna lica nepravedno obespravljena. Odrasli su pokazali temeljne nedostatke u politi\u010dkom znanju, ali time im nije bilo uskrac\u0301eno pravo glasa. I, naravno, \u0161to se ti\u010de glasa\u010dke kompetencije, glasa\u010dko znanje bi se sigurno povec\u0301alo me\u0111u decom da su u stvari imala pravo da ga koriste. Najva\u017enija vrsta znanja koja je potrebna za odgovorno glasanje je poznavanje politi\u010dkih alternativa i njihov odnos sa vlastitim i tu\u0111im \u017eivotom. Ali niko ne poseduje potpuno razumevanje u ovoj oblasti i te\u0161ko je tvrditi da starijoj deci i omladini to inherentno nedostaje.<\/h3>\n\n\n\n

Ako ipak mislimo da su znanje i kompetentnost neophodni za glasanje, postoji i varijanta da se uspostavi \u201eglasa\u010dki test\u201c u kojem bi svako morao da poka\u017ee osnovni glasa\u010dki kapacitet i sposobnost razlikovanja izme\u0111u glavnih politi\u010dkih ideologija. Tako bi svi, bez obzira na uzrast, imali istu \u0161ansu da ostvare svoja glasa\u010dka prava. \u010cime bi se tako\u0111e zna\u010dajno smanjio broj glasa\u010da.<\/h3>\n\n\n\n

(NE)ZAVISNOST OD UTICAJA<\/h3>\n\n\n\n

Jo\u0161 jedan argument protiv je taj da su deca toliko sna\u017eno pod uticajem roditelja, nastavnika, masovnih medija i korporacija da im nedostaje kapacitet za nezavisno glasanje. S obzirom da maloletnici u velikoj meri zavise od odraslih za svoj opstanak i dobrobit, njihovi politi\u010dki stavovi veoma su podlo\u017eni manipulaciji odraslih.<\/h3>\n\n\n\n

Me\u0111utim, jedna od nedoslednosti ovog argumenta je ta \u0161to pretpostavlja da politi\u010dka nezavisnost karakteri\u0161e odrasle. Time se ignori\u0161e stvarnost u kojoj niko ne misli i ne deluje nezavisno od partnera, porodice, porekla, kulture, socijalno-ekonomske pozadine, istorijskog konteksta, okru\u017eenja masovnih medija i mnogih drugih stvari. \"PravoGlasa\"Utvr\u0111eno je izme\u0111u ostalog da mu\u017eevi i \u017eene uti\u010du jedni na druge u velikoj meri. Koncept politi\u010dke zavisnosti ranije je kori\u0161c\u0301en za uskrac\u0301ivanje glasa\u010dkih prava manjinama, \u017eenama i siroma\u0161nima. Deca mogu biti zavisnija od drugih u odre\u0111enim aspektima – finansijski, obrazovno i emocionalno – ali sva ljudska bic\u0301a su me\u0111usobno zavisna u mnogim dimenzijama svog \u017eivota.<\/h3>\n\n\n\n

Realnost je takva da c\u0301e deca verovatno glasati sli\u010dno kao i roditelji, ba\u0161 kao \u0161to \u010dine i supru\u017enici i \u010dlanovi istih socijalnih, etni\u010dkih i kulturnih grupa. Pokazalo se, na primer, da mladi punoletni glasa\u010di u Velikoj Britaniji glasaju za istu stranku kao i njihovi roditelji u 89 do 92 posto slu\u010dajeva.<\/h3>\n\n\n\n

GLASANJE NA SVOJU \u0160TETU<\/h3>\n\n\n\n

Jo\u0161 jedan argument protiv prava glasa maloletnika je taj da vec\u0301ina odraslih, zbog iskustva, ima tu sposobnost da planira sistematske politike delovanja, ali deca nemaju, jer su njihove mentalne moc\u0301i i iskustvo neadekvatni (Geoffrey Scarre 1980). Deca bi mogla glasati za predstavnike koji na primer obec\u0301avaju da c\u0301e skratiti dan \u0161kole, smanjiti starost za vo\u017enju ili ukloniti roditeljsku kontrolu iz masovnih medija. Relativni nedostatak iskustva dece u svetu mogao bi ih naterati da svoj glas koriste protiv svojih najboljih interesa.<\/h3>\n\n\n\n

Za ovo postoje najmanje tri kontraargumenta. Prvo, moguc\u0301nost ili verovatnoc\u0301a glasanja na svoju \u0161tetu ne ukida pravo glasa u slu\u010daju odraslih. Zapravo, mo\u017ee se tvrditi da odrasli rutinski glasaju protiv sopstvenog interesa, na primer kada siroma\u0161ni podr\u017eavaju politike koje idu u korist samo bogatima. Danas normalno smatramo da bira\u010dko pravo pripada gra\u0111anima bez obzira na to koliko ga lo\u0161e mogu koristiti. Buduc\u0301i da niko ne mo\u017ee s pravom da pola\u017ee monopol nad onim \u0161to je najbolje za grupe u dru\u0161tvu, pametnije je dozvoliti da najvec\u0301a moguc\u0301a raznolikost uti\u010de na javnu raspravu. U politi\u010dkoj sferi, pravo na ne\u010diji glas obi\u010dno se smatra temeljnijim od prava na za\u0161titu od sopstvene \u0161tete.<\/h3>\n\n\n\n

Drugo, spre\u010davanje glasanja zbog verovatnoc\u0301e negativnih posledica po sebe je elitisti\u010dki. Isti argument kori\u0161\u0107en je za opravdavanje uskra\u0107ivanja prava glasa crncima. Deo su\u0161tine glasanja je davanje glasa onima koji se ina\u010de ne bi \u010duli. U slu\u010daju dece, glasanje bi poslu\u017eilo osporavanju davnih pretpostavki dominantnih odraslih osoba. Ovde ponovo nalazimo neopravdano pro\u0161irenje privatnih prava na javna prava, u ovom slu\u010daju pravo roditelja da podi\u017eu sopstvenu decu pro\u0161irilo se i na pravo odraslih osoba da donose politi\u010dke izbore za decu.<\/h3>\n\n\n\n

Kona\u010dno, i \u0161to je najva\u017enije, daleko od toga da im nanosi \u0161tetu, bira\u010dko pravo bi najverovatnije donelo deci i mladima velike koristi. Prvo, glasanje maloletnika prosvetlilo bi donosioce politi\u010dkih odluka o stvarnom \u017eivotu i iskustvima maloletnika. S obzirom na slo\u017eenost onoga \u0161to je u najboljem interesu dece – i tuma\u010denja detinjstva u svim njihovim kulturnim, polnim, etni\u010dkim, klasnim i drugim razli\u010ditostima – glasanje dece omoguc\u0301ilo bi zakonodavcima da donesu bolje informisane odluke.<\/h3>\n\n\n\n

Time bi predstavnici naroda kona\u010dno bili primorani da pru\u017ee mladima potpuno i jednako uva\u017eavanje. Poslanici bi osetili vec\u0301i pritisak da ula\u017eu u \u0161kole, ja\u010daju zdravstveno osiguranje, podr\u017eavaju porodice, pobolj\u0161avaju prostore za rekreaciju, smanjuju eksploataciju dece i uop\u0161te se prema maloletnicima odnose dostojanstveno i sa po\u0161tovanjem.<\/h3>\n\n\n\n

UTICAJ GLASANJA NA OSTALA PRAVA<\/h3>\n\n\n\n

Ima li opasnosti da glasa\u010dka prava za maloletnike mogu uticati na njihova druga prava? Deca bi mogla po\u010deti da zahtevaju, na primer, prava da samostalno donose va\u017ene medicinske odluke, da nemaju obavezu da poha\u0111aju \u0161kolu, da rade puno radno vreme ili da mogu da se odvoje od roditelja. Indirektnije, deca bi se mogla suo\u010diti sa erozijom postojec\u0301ih posebnih prava kao \u0161to su maloletni\u010dki sudovi i odmeravanje kazne, javno obrazovanje, pru\u017eanje zdravstvene za\u0161tite i za\u0161tita od braka, zaposlenja i slu\u017eenja vojske. Ukratko, \u0161to ve\u0107a politi\u010dka prava deca steknu, to c\u0301e ih dru\u0161tvo manje tretirati kao decu (Martin Guggenheim 2005).<\/h3>\n\n\n\n

Ovaj argument ima tendenciju da pogre\u0161no razume svrhu glasanja. Osim u slu\u010daju direktnih referenduma, glasanje ne kreira socijalnu politiku, vec\u0301 indirektno bira predstavnike da se donose odluke onako kako oni vide da je najbolje za celu zajednicu. Predstavnici bi vec\u0301 trebalo da predstavljaju decu. Razlika koju bi dodala maloletni\u010dka glasanja je u tome \u0161to bi trec\u0301ina bira\u010da sada stekla pravo na odlu\u010divanje u izboru poslanika. Nijedna glasa\u010dka grupa nema potpuni uticaj na taj izbor bez kontrole drugih glasa\u010da. Deca bi stekla pravo na puno radno vreme, na primer, samo ako je takvo pravo podr\u017eavala vec\u0301ina glasa\u010dke populacije i nije u suprotnosti sa drugim utvr\u0111enim pravima kao \u0161to su neeksploatacija i redovno obrazovanje.<\/h3>\n\n\n\n

Glasanje bi trebalo da bude vrsta prava koja pripada svim gra\u0111anima, kao i druga univerzalna prava kao \u0161to su sloboda izra\u017eavanja, neiskori\u0161c\u0301avanje i nenasilje. Glasanje treba da bude takvo pravo jer bira predstavnike \u010diji postupci uti\u010du na \u010ditavu zajednicu.<\/h3>\n\n\n\n

PRAVA RODITELJA<\/h3>\n\n\n\n

Jo\u0161 jedan argument je da bi bira\u010dko pravo deci i omladini dalo moc\u0301 da na\u0161tete odraslima. Ovde su glavna briga prava roditelja. Ako bi deca mogla da glasaju, roditelji ne bi imali prava da zahtevaju dobar uspeh u \u0161koli, po\u0161tovanje svoje vere, odlazak na spavanje, da donose medicinske odluke itd. De\u010dije bira\u010dko pravo bi u stvari moglo zameniti vec\u0301i deo roditeljskog autoriteta dr\u017eavnim, jer bi deca dobila moguc\u0301nost da koriste glasa\u010dki listic\u0301 za zaobila\u017eenje roditeljske kontrole.<\/h3>\n\n\n\n

Me\u0111utim, jedna od mana ovog argumenta je ta \u0161to on ne prepoznaje da c\u0301e deca uvek imati manje politi\u010dke moc\u0301i nad odraslima nego \u0161to odrasli imaju nad decom. Prvo, deca i omladina su gotovo svuda manjina populacije. Pored toga, deca c\u0301e generalno imati manje politi\u010dkog uticaja od odraslih samo zahvaljujuc\u0301i tome \u0161to su provela manje godina svog \u017eivota ostvarujuc\u0301i politi\u010dka prava. Bira\u010dko pravo mladih ne bi toliko naru\u0161ilo moc\u0301 odraslih koliko bi pru\u017eilo najmanje moc\u0301noj starosnoj grupi vec\u0301u politi\u010dku ravnote\u017eu.<\/h3>\n\n\n\n

\u0160tavi\u0161e, bilo bi korisno da autoritet roditelja, nastavnika i drugih odraslih nad decom bude pod boljom kontrolom. Prisetimo se. pre sedamdesetih godina, odrasli su retko bili procesuirani zbog fizi\u010dkog ili seksualnog zlostavljanja dece. Ali, kao \u0161to je pravo glasa \u017eena pobolj\u0161alo odnose me\u0111u polovima, tako bi i glasanje maloletnika pobolj\u0161alo odnose me\u0111u generacijama. Prisililo bi roditelje i druge odrasle da se prema deci odnose s po\u0161tovanjem i manje izrabljujuc\u0301e. Pravo glasa maloletnika i antiimperijalizam u su\u0161tini dele isti cilj osna\u017eivanja siroma\u0161nih i marginalizovanih. Ako je demokratija eksperiment uklju\u010divanja \u201enaroda\u201c u upravljanje, onda je nedemokratski isklju\u010diti trec\u0301inu ljudi bez ikakvih ubedljivijih razloga za to.<\/h3>\n\n\n\n

I na kraju jedna zanimljiva \u010dinjenica. Po ameri\u010dkom ustavu do 1971. godine pravo glasa imali su svi stariji od 21 godine. Tada je nekom palo na pamet da nije ba\u0161 logi\u010dno da se maloletni mladi\u0107i (ispod 21 godine) mogu slati u rat u Vijetnamu pre nego \u0161to dobiju pravo glasa, pa je ta granica spu\u0161tena na 18 godina. Po potrebi sve se mo\u017ee.<\/span><\/h3>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Prepuni su mediji raznoraznih boraca za ljudska prava, za ravnopravnost \u017eena, rodnu ravnopravnost, prava LGBT populacije i sl. Pritom jednu vrstu diskriminacije koja je ugra\u0111ena i u zakon niko ne vidi i ne pominje. Re\u010d je o diskriminaciji maloletnih osoba, kojima je po zakonu uskra\u0107eno pravo glasa. Uz argumentaciju istu kao \u0161to se nekad dokazivalo […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[],"class_list":["post-90","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-uncategorized"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/blogspot011.com\/psychoblog\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/90","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/blogspot011.com\/psychoblog\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/blogspot011.com\/psychoblog\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/blogspot011.com\/psychoblog\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/blogspot011.com\/psychoblog\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=90"}],"version-history":[{"count":4,"href":"https:\/\/blogspot011.com\/psychoblog\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/90\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":102,"href":"https:\/\/blogspot011.com\/psychoblog\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/90\/revisions\/102"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/blogspot011.com\/psychoblog\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=90"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/blogspot011.com\/psychoblog\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=90"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/blogspot011.com\/psychoblog\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=90"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}