-
Pre Kolumba Kubu su nastanjivala indijanska plemena, procenjuje se da je 1492. bilo oko pola milona stanovnika. Kolumbo je o njima imao ovakav prvi utisak (prema njegovim zapisima): “Trgovali smo sa njima i oni su nam dobrovoljno davali sve što imaju… Ugađali su nam sa oduševljenjem… Oni su vrlo blagi i ne znaju za zlo, kod njih nema krađa i ubistava… Uveren sam da na celom svetu nema boljih ljudi… Oni vole svoje susede kao sebe, govore najlepše na svetu, blagi su i uvek nasmejani.” Španci su nakon svog dolaska i proglašavanja Kube svojom teritorijom uveli starosedeocima interesantna pravila: svaki stanovnik preko 14 godina morao je da donese propisanu količinu zlata svaka tri meseca, ili u nedostatku zlata 25 funti predenog pamuka. Ako ovo nije bilo ispoštovano odsekli bi im ruke i ostavili da iskrvare do smrti. 60 godina nakon dolaska Španaca preostalo je svega nekoliko hiljada pripadnika starosedelaca, a ostali su ubijeni ili umrli od malih boginja i gladi. -
Amerika je više puta pokušala da kupi Kubu od Španije. Poznati su pokušaji 1848. godine (nuđeno 100 miliona dolara), 1852. (nuđeno 120 miliona dolara), 1854. (nuđeno 130 miliona dolara), 1859. i 1896. godine. Iako je Španija svaki put ponudu odbila, Amerikanci su ulagali u poslove na Kubi (većinom u proizvodnju šećera i duvana) i njihove investicije su 1895. godine dostigle 50 miliona dolara.
- Kubanska borba za samostalnost kulminirala je krajem 19. veka. Godine 1898. izbili su nemiri u Havani, a Amerikanci, da bi “osigurali bezbednost” svojih građana na Kubi poslali su bojni brod USS Maine na lice mesta. Međutim USS Maine je potopljen nakon eksplozije zbog nepoznatog uzroka. Amerika je odmah optužila Špance za zaveru, iako su ovi imali najmanje razloga da ih uvlače u konflikt. Američka žuta štampa izveštavala je o neviđenim zverstvima koja Španci čine na Kubi. Kada je vlasnik novina William Hearst dobio izveštaj od svog fotografa da na Kubi ne može da napravi fotografije koje bi to potkrepile, javio mu je: “Ti mi samo obezbedi fotografije, a ja ću obezbediti rat”. Rat je počeo u aprilu 1898. Amerikanci su usput “oslobodili” i Filipine i Portoriko od Španije, a mir je potpisan u avgustu 1898.
-
1902. godine 80% rudnika na Kubi držale su američke kompanije, kao i najveći deo šećerana i fabrika duvana. 1905. godine 10% kubanskog zemljišta bilo je u vlasništvu američkih građana.
-
Osmočasovno radno vreme na Kubi je uvedeno 1933. godine, mnogo pre nego u drugim zemljama, a radnici su imali veća prava i beneficije. 1958. godine prosečna plata industrijskih radnika na Kubi je bila po visini na osmom mestu u svetu (uzgred to je prouzrokovalo ekonomsku stagnaciju i povećanje nezaposlenosti zbog nekonkuretne proizvodnje i smanjenja investicija). Plata poljoprivrednika je bila veća nego u Danskoj, Zapadnoj Nemačkoj, Belgiji i Francuskoj. Bruto nacionalni proizvod je bio na nivou Italije, a veći nego u Japanu. Odgovarao je otprilike šestini bruto proizvoda SAD. U to vreme Kuba je imala po glavi stanovnika najveću potrošnju mesa, povrća, žitarica, automobila, telefona, radio aparata. Po broju televizora po glavi stanovnika bila je na petom mestu u svetu. Havana je bila četvrti najskuplji grad na svetu krajem pedesetih i imala je više bioskopa nego Njujork. Zdravstvo je bilo veoma razvijeno, sa više doktora po glavi stanovnika nego Velika Britanija. Smrtnost novorođenčadi je bila manja nego u Francuskoj, Belgiji, Zapadnoj Nemačkoj, Austriji, Izraelu, Japanu, Italiji, Španiji i Portugaliji. Srazmerno ulaganje u obrazovanje je bilo najveće u Latinskoj Americi, a pismenost je bila oko 80%, što je bilo više nego u Španiji.
-
1970. godine nezaposlenost je postala problem na Kubi. Problem je rešen tako što je proglašena nezakonitom. Alternativa je bila odlazak u Afriku i pomoć oslobodilačkim pokretima u afričkim zemljama.
-
1982. godine Kuba je po snazi i opremljenosti bila druga vojna sila u Latinskoj Americi (odmah posle Brazila).
-
Deo Atlantskog okeana između dve najbliže tačke između Kube i Floride poznat je po jakim strujama i velikom broju ajkula (poznat i kao “svetska prestonica ajkula”). Ipak, od 1959. do 1993. godine oko 1.2 miliona Kubanaca (10% populacije) je prebeglo u SAD, uglavnom u malim čamcima i splavovima. Izuzetak je period od 1965. do 1971. kada su, prema sporazumu između Kube i SAD, uspostavljeni “slobodni letovi”, pa je oko 250,000 Kubanaca “odletelo” avionima. Slično se desilo i 1980. godine, kada je u šestomesečnom periodu oko 125,000 Kubanaca legalno otplovilo brodovima u SAD. Među ovih 125,000 bio je veliki broj kriminalaca i psihijatrijskih slučajeva, kasnije je otkriveno da je kubanska vlada iskoristila ovu priliku da se oslobodi nepoželjnih pojedinaca.
-
Nakon raspada Sovjetskog Saveza 1991. godine, uslovi života na Kubi su se znatno pogoršali, jer je “presušila” pomoć velike sile, a Amerikanci su, u želji da to iskoriste i pomognu da Kastro što pre padne, još pooštrili trgovinski embargo. Kubanska ekonomija, orijentisana na svega nekoliko proizvoda i nekoliko kupaca, bila je paralizovana, a glad je bila masovno prisutna. Iz zoo vrta u Havani nestao je bafalo, nekoliko paunova i drugih većih ptica, a ni domaće mačke nisu bolje prošle. Međutim Fidel Kastro je tada otvorio zemlju za turizam i dozvolio zajednička ulaganja sa stranim kompanijama.
-
2005. godine pored nacionalne valute pezos Kuba je uvela još jednu valutu – konvertibilni pezos. Njegov kurs u odnosu na dolar je 1:1, ali za zamenu se plaća taksa od 10% (samo za dolar).
-
I posle Kastra – Kastro. Fidel se 2006. iz zdravstvenih razloga povukao iz javnosti, a 2007. njegov brat Raul Kastro preuzeo je predsedničku dužnost.
Sponzor bloga: advertease